Objavljen postapokaliptični roman “Štangla” Boška Martinovića
U izdanju Everest Medije objavljen je postapokaliptični roman Štangla, prvjenac talentovanog pripovjedača i profesionalnog prevodioca Boška Martinovića. Radnja romana govori o vremenu nakon svojevrsnog sloma savremene civilizacije i poigrava se budućnošću Beograda u takvim nenadanim okolnostima.
Nakon neobjašnjenog akcidenta koji je pogodio svijet, oskrnavljeni Beograd ne pruža svima jednake šanse. Dvanaestogodišnji dječak Štangla izgubio je sve, ali nakon pet godina samotnjačkog preživljavanja u devastiranom gradu kojim vladaju brutalna pravila, i dalje ne odustaje od potrage za jednim djelićem pređašnjeg svijeta – za svojim domom.
Ipak, kada silom prilika i uprkos svojim pravilima biva prinuđen da se poveže s još nekim, naći će se pred izborom da se prilagodi drugačijem načinu života koji pruža izvjesnu sigurnost, ili mu se suprotstavi rizikujući da izgubi sve. Njegova odluka dovešće ga dalje nego što je zamišljao, do tačke gdje i vreme postaje relativno.
Boško Martinović je rođen 1978. godine u Beogradu. Diplomirani je filolog grčkog jezika i aktivan je stručni prevodilac. U slobodno vrijeme se bavi muzikom, fotografijom, crtanjem i pisanjem. Objavio je instrumentalni album Time 2015. godine za izdavačku kuću Nocturne Media. Njegov strip Microcosmos M bio je odabran za izložbu 100 najuspjelijih radova Salona stripa 2018. godine, održanog u beogradskom SKC-u.
Iako je tek nedavno počeo da objavljuje svoje priče fantastike, on se pisanjem za svoju dušu bavi dugi niz godina. Prije romana Štangla, Martinović se kao prozni autor širem čitalaštvu prošle godine predstavio pričom „Mrest“ objavljenom u časopisu Znak Sagite. Ove godine odlučio se da učini i korak više i objavi roman. Kako je došlo do odluke da napiše ovo djelo, Martinović kaže:
„Iako me je u naučnoj fantastici i srodnim podžanrovima koji se dotiču distopije, oduvek zanimala razrada svega što dolazi nakon katastrofe, zapravo je čitanje zbirke priča Apokalipsa juče, danas, sutra – priče o smaku sveta koju je priredio Goran Skrobonja pokrenulo pisanje Štangle. Bilo je tu odličnih priča, a pojedine su pratile neki put koji možda ja ne bih odabrao. Neke su ostavile jači utisak i pokrenule me“.
„U dahu sam napisao jednu priču. Štangla je najpre trebalo da bude novela, sačinjena od tri poglavlja – tri zasebne priče povezane nitima istog univerzuma. Nisam imao hrabrosti da razmišljam o pisanju nekog obimnijeg dela, sve dok me nije motivisao Boban Knežević komentarom da je to što sam napisao po njemu bio deo romana a ne priča. Kao urednik, dao mi je savete i smernice za dalji rad, ali pre svega me je ohrabrio da radim dalje. Najveći deo sam zapravo napisao za nekih mesec i po dana, ali se zbog raznih okolnosti odlagala finalna verzija i sve je sazrelo baš sada. Konačno – Štangla je tu“.
Govoreći o tome šta ga privlači distopijskoj i postapokaliptičnoj naučnoj fantastici, Martinović kaže:
„Zapravo, propast je vrlo neugodna tema, ali sa bezbedne distance čitaoca dozvoljava mi da, prateći glavnog junaka, bez posledica eksperimentišem sa rešenjima kako preživeti smak sveta. Problema je bezbroj, opstanak nije garantovan. Društveno uređenje u vremenu nakon nekakve katastrofe mi je posebno zanimljivo pitanje, jer te okolnosti, nemaština, nasilje i glad kreiraju novi način života. Šta je potrebno da bi pojedinac preživeo i da li je moguće uspostaviti koliko-toliko normalno društvo iz pepela – ili je čak i to utopija? To su neki motivi kojima se bavim na dvesta i kusur strana u Štangli, iz ugla pojedinaca iz različitih miljea. Pre svega, u perspektivi jednog klinca koji po prirodi stvari nije u poziciji da razume okolnosti u kojima se našao. Zato mi je tokom pisanja bilo najinteresantnije da od svih likova upravo kroz njegovu borbu i ja postepeno saznajem šta se zapravo desilo. A sada mogu i čitaoci“, kaže Martinović.
Izvor i foto: sfpisb.wordpress.com
Redakcija portala REFESTICON
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
